Borci i uhljebi

0
22

Iz naslova teksta možemo zaključiti da se isti odnosi na borce i uhljebe. Znamo ko su borci, a znamo i uhljebe, samo se vrlo često pravimo da ne znamo da su uhljebi. Pravimo se i da su mnogo bitni.

Bitni jesu – onima koji su od njih napravili uhljebe. Patkoviće i 1600 ostalih „uhljeb udruženja“ koja za relativno sitnu lovu vrše klimoglav Salkama i Fadilima na svaku njihovu izgovorenu riječ.

A ovi prvi – borci – oni mogu i na ulici tražiti svoja prava. Kažem prava, ne privilegije, mada je u svakoj normalnoj državi borac privilegovan. Kod nas su privilegovani uhljebi.

Može im se… Salkama, Fadilima i njihovim Patkovićima. Može uhljeb Patković i sinu dodijeliti 50 hiljada boračkih sredstava. To je Salkama i Fadilima normalno. Ali im nisu normalna tri jednostavna zahtjeva onih koji nisu uhljebi, nego koji su svojim životima stvarali ono u čemu uhljebi danas uživaju.

Uz uhljebe, oglasi se pokoji i radikalni duduk usko vezan za Salkinu i Fadilovu ideologiju, pa onako ležerno, javno i nekažnjeno borce nazove „ruljom“. Javi se i onaj više puta hapšeni Lipovača pa se naslađuje sa boračkom mukom i sve skreće na političke obračune.

Jave se i drugi, ali ostanu nezapaženi. Njih mediji i ne spomenu, jer su trn u oku Salkama, Fadilima i uhljebima. Jave se i dođu – pojave se. Ali među borcima, a ne među uhljebima.

Tako je jedan od rijetkih koji je licem okrenut borcima a leđima uhljebima, na petlji u Šićkom Brodu bio i Mirnes Ajanović. Došao čovjek, nahranio promrzle borce, nekoliko sati bio spona izmeđunjih i policijskog komesara kojeg je za ruku sveo među borce da uspostave normalan dijalog. Upozoravao je Mirnes komesara da bi upotreba sile mogla rezultirati mogućim haosom, dolaskom velikog broja tuzlaka koji su spremni tijelima braniti obespravljene borce. Njegov dolazak i višesatni napor da se borcima pomogne da ostvare svoja prava a ne da ih se bije pendrecima, nije zabilježio nijedan medij. Njegovo saopštenje podrške borcima takođe nisu prenijeli mediji. Zbog čega?? Pa zbog toga što su osim onih 1600 „uhljeb udruženja“ i mediji tipične „uhljeb mašine“ vlasti. Kao npr. RTV 7 kojoj Imamović godišnje na račun prebacuje 500 000 KM. Pola miliona naših maraka dovoljno je da ovaj medij blokira sve neistomišljenike Jasmina Imamovića, Salka, Fadila, uhljeba…

Tako na madijima poput režimske RTV 7 nema Mirnesa Ajanovića, Zlatana Begića i još pokojeg vrlo rijetkog neuhljeba koji su smogli snage da stanu sa borcima na petlji u Šićkom Brodu i nekoliko sati pokušavaju skrenuti pažnju da oni ne traže privilegije, nego jednostavno svoja minimalna prava.

Prava, zbog kojih bi Salke, Fadili, Patkovići, Imamovići, uhljeb udruženja, uhljeb mediji – ostali „obespravljeni“. (Danijel Senkić)